Žensko lice revolucije je samostalna inicijativa koju sam pokrenula u januaru 2025. godine, kako bih zabeležila trenutak u kojem devojke i žene stoje na ulicama, u prvim redovima, dan i noć, menjajući društvo na bolje. Neustrašive čak i kada su na njih naletali automobilima, nisu odustajale u borbi za pravdu za 15 ubijenih osoba na koje se 1. novembra 2024. godine srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu.

Sa druge strane, zima 2025. je, i za mene lično, bila posebno izazovna jer sam se, prvi put u životu, suočila sa fizičkim ograničenjima usled zdravstvenog stanja. Nisam mogla da budem na ulicama, ali sam osećala potrebu da sačuvam hrabrost, istrajnost i viziju žena koje su zauzimale trgove, blokirale saobraćaj i nisu odustajale. One su stajale (i)za mene, onda kada ja nisam mogla da ustanem. Tako je nastalo Žensko lice revolucije, digitalna arhiva ženskog otpora i promena, kako bi ono što radimo danas ostalo zapisano i inspirisalo buduće generacije da nastave borbu. 

Želim da Žensko lice nastavi da živi i beleži i druge masovne događaje i ženske intervencije u javni prostor, ne samo zato što kao žene, rasute među muškarcima, nemamo budućnost ako se ne sećamo naše prošlosti, već i zato što ponekad same ne možemo mnogo toga, ili skoro ništa, ali zajedno možemo sve.

Ženski glas revolucije je kolektivna inicijativa koju sam pokrenula u martu 2025. godine, kada sam posustala i klonula, a drugarice aktivistkinje, one iz prvih redova, me digle ovim zajedničkim predlogom i doprinosom. Onda kad sama nisam mogla gotovo ništa, one su bile tu, i zajedno smo odlučile da prenesemo i glasove različitih žena, koji su nekad besni, nekad tužni, nekad prkosni, a nekad su tu, da nam kažu da nismo same u spirali emocija koju donosi ovaj trenutak, u kom protiv građanki i građana Srbije, koji u miru i dostojanstveno odaju počast tišinom poginulima u Novom Sadu, nedidentifikovana lica koriste neidentifikovano oružje, koje na stotine ljudi odvodi u Urgentni centar.

Ideja koja stoji iza Ženskog glasa revolucije je ostane još jedna zabeleška ne samo o spirali emocija koja nas je lomila, već i o snazi koja je bila neophodna da bi se borba za jedno pravednije i bezbednije društvno nastavila. Drugim rečima, Ženski glas nam daje odgovor na pitanje zašto i kako se borimo. Jer borba je zajednička.

Ukoliko želiš da daš svoj doprinos građenju digitalne arhive ženskog lica revolucije, možeš poslati svoje fotografije, uz rečenicu dve opisa, zašto si na ulicama i za šta se boriš na revolucija@feminizam.com.